Facebook Instagram Tiktok

Siringomijelija i Kijari malformacija kod Kavalira

Glava trobojnog Kavalira iz profila, tekst o siringomijeliji

Siringomijelija je druga po značaju nasledna bolest Kavalira Kralja Čarlsa, odmah posle bolesti mitralnog zaliska. Za razliku od srca, ovde je reč o neurološkom stanju koje se ne može čuti stetoskopom niti otkriti običnim pregledom, nego isključivo magnetnom rezonancom.

Ime zvuči teško, a tema se često prećutkuje. Ovaj tekst objašnjava šta se zapravo dešava u kičmenoj moždini, koliko je bolest česta, po čemu se prepoznaje i šta odgajivač može da uradi da smanji rizik.

Šta je siringomijelija

Siringomijelija je stanje u kojem se u kičmenoj moždini stvaraju šupljine ispunjene tečnošću. Te šupljine pritiskaju nervna vlakna koja prenose osećaj dodira i bola, pa pas oseća neprijatnost, peckanje ili bol na mestima gde nema nikakve povrede.

Kod Kavalira uzrok gotovo nikada nije povreda, nego oblik lobanje. To nas dovodi do drugog pojma koji se uvek pominje uz siringomijeliju.

Kijari malformacija — uzrok iza uzroka

Kod Kavalira je zadnji deo lobanje premali za mozak koji se u njemu nalazi. Mali mozak zbog toga pritiska otvor na dnu lobanje kroz koji prolazi kičmena moždina. Taj oblik lobanje naziva se Kijari malformacija.

Posledica je poremećen protok moždane tečnosti na prelazu iz glave u vrat. Kada tečnost ne može slobodno da protiče, pod pritiskom probija u kičmenu moždinu i tamo stvara šupljine. Tako Kijari malformacija dovodi do siringomijelije.

Važno je razdvojiti ta dva pojma: Kijari malformacija je oblik lobanje i nalazi se kod gotovo svih Kavalira, dok siringomijeliju razvije samo deo njih. Sam nalaz Kijari malformacije zato nije razlog za uzbunu.

Koliko je bolest česta

Podaci iz velikih programa snimanja u Holandiji i Danskoj daju najpouzdaniju sliku. Siringomijelija je nađena kod oko 39 odsto snimljenih Kavalira, uz jasnu vezu sa uzrastom: što je pas stariji, verovatnoća je veća.

Novije procene kreću se u širokom rasponu, između 25 i 70 odsto, u zavisnosti od populacije i uzrasta pasa koji su snimani. Ono što je zajedničko svim istraživanjima jeste da rizik raste svake godine života.

Uz to treba znati i sledeće. Nemaju svi psi sa nalazom šupljina i tegobe. Deo pasa sa siringomijelijom nikada ne pokaže simptome i živi normalno, dok kod drugih bolest bitno utiče na kvalitet života.

Znaci na koje treba obratiti pažnju

Kod Kavalira se simptomi najčešće javljaju između šestog meseca i treće godine života, mada mogu i kasnije. Najkarakterističniji znaci su:

  • češanje po vratu i ramenu pri kojem šapa ne dodiruje kožu, često u hodu ili kada je pas uzbuđen
  • povremen bol u vratu, koji se vidi kao ukočeno držanje glave
  • iznenadno cviljenje bez vidljivog povoda, naročito noću ili pri ustajanju
  • preosetljivost na dodir u predelu vrata, ušiju i ramena
  • nevoljnost da skače, trči uz stepenice ili spusti glavu do posude
  • u težim slučajevima slabost nogu ili iskrivljenost kičme

Češanje u prazno je najprepoznatljiviji znak i najčešći razlog zbog kojeg vlasnik prvi put potraži veterinara. Nije, međutim, dokaz sam po sebi: isto ponašanje mogu izazvati i alergija, buve ili problem sa ušima, pa se ti uzroci uvek prvo isključuju.

Dijagnostika: zašto je potrebna magnetna rezonanca

Siringomijelija se ne može potvrditi ni krvnom analizom, ni rendgenom, ni ultrazvukom. Jedini pouzdan način je snimanje magnetnom rezonancom, koje se radi u anesteziji i obuhvata glavu i vratni deo kičme.

Nalaz se ocenjuje po međunarodno prihvaćenoj skali, odvojeno za oblik lobanje i za šupljine:

  • Kijari stepen 0: nema malformacije.
  • Kijari stepen 1: mali mozak je utisnut, ali ne prolazi kroz otvor lobanje.
  • Kijari stepen 2: mali mozak je utisnut u otvor ili kroz njega prolazi.
  • Siringomijelija stepen 0: uredan nalaz.
  • Siringomijelija stepen 1: proširenje centralnog kanala uže od 2 milimetra.
  • Siringomijelija stepen 2: šupljina od 2 milimetra ili šira, odnosno odvojena šupljina u kičmenoj moždini.

Uz stepen se navodi i uzrast psa u trenutku snimanja, jer nalaz kod mladog psa ne isključuje da se bolest javi kasnije.

Lečenje

Siringomijelija se u većini slučajeva vodi lekovima, a cilj terapije je kontrola bola i smanjenje stvaranja moždane tečnosti. Najčešće se koriste lekovi koji smiruju nervni bol, uz protivupalne lekove kada je potrebno.

Operacija se razmatra samo kod pasa kod kojih lekovi ne pomažu. Zahvat proširuje prostor na dnu lobanje i olakšava protok tečnosti, ali ne uklanja već stvorene šupljine i ne garantuje trajno rešenje.

Kod pasa sa blagim tegobama često je dovoljno prilagoditi svakodnevicu: prsni am umesto ogrlice, posuda za hranu podignuta na visinu grudi, izbegavanje naglih skokova i mirno okruženje.

Šta odgovoran odgajivač radi

Za razliku od srca, ovde ne postoji pregled koji se može uraditi u svakoj ordinaciji. Snimanje magnetnom rezonancom je skupo i traži anesteziju, pa ga rade odgajivači koji ozbiljno pristupaju rasi.

Preporuke stručnih programa su sledeće:

  • najmanja starost za snimanje je dvanaest meseci, ali nalaz mnogo više vredi ako je pas snimljen sa tri godine ili kasnije
  • najveću vrednost ima snimak psa starijeg od pet godina, jer tada rezultat obuhvata i kasno javljanje bolesti
  • bar jedan roditelj u paru treba da bude bez nalaza siringomijelije
  • parenje dva psa sa potvrđenom siringomijelijom ne preporučuje se ni u jednom slučaju

Program snimanja u Holandiji pokazao je da ovo daje merljiv rezultat: udeo obolelih potomaka smanjen je sa oko 38 odsto na oko 27 odsto u periodu od nekoliko godina.

Šta pitati odgajivača

Pitanja su ista po logici kao kod srca, samo se odnose na drugi pregled:

  • Da li su roditelji snimani magnetnom rezonancom i sa koliko godina?
  • Koji je stepen upisan u nalaz, za Kijari malformaciju i za siringomijeliju posebno?
  • Mogu li da vidim nalaz i snimak?

Odgovor da rasa „nema taj problem“ nije tačan i najbolji je znak da treba nastaviti potragu. Kijari malformacija postoji kod praktično svih Kavalira i o njoj se govori otvoreno, a upravo otvorenost razlikuje odgajivača od preprodavca.

Zaključak

Siringomijelija je ozbiljna bolest, ali ne pogađa svakog Kavalira i ne znači automatski loš život. Ono što vlasnik može da uradi jeste da bira štene iz legla čiji su roditelji snimljeni, da prepozna rane znake i da se javi veterinaru na vreme umesto da češanje pripiše navici. Kod bolova se danas može puno postići lekovima, a rani pregled štedi i psu i vlasniku godine nesigurnosti.

Napomena: ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje pregled i savet veterinara. Za dijagnozu i terapiju obratite se veterinaru, po mogućstvu specijalisti za neurologiju.

Povezano

More Posts

sr_RS
en_US it_IT ru_RU fr_FR de_DE sr_RS